Poreklo: Oblačinska višnja, u stvari nije sorta, već predstavlja skup većeg broja različitih genotipova. Smatra se da su to forme kultivisane vrste Prunus fruticosa. Tačno poreklo oblačinske višnje nije poznato. Ona je razmnožena izdancima koji su uzeti iz prirodne populacije višnje iz sela Aleksandrovo (između Niša i Prokuplja). Postoje tvrdnje da je u taj kraj donijeta iz Vojvodine. Prvi veći zasad ove višnje podignut je na imanju zemljoradničke zadruge u Oblačini (kod Prokuplja) i po tom mjestu je dobila naziv oblačinska. U toku sedamdesetih godina došlo je do njenog masovnog širenja, koje je bilo olakšano razmnožavanjem izdancima. Danas je oblačinska višnja u Srbiji zasađena na oko 3.000ha i dominira u sortimentu višnje (preko 60% od ukupnog broja stabala).

Sazreva: Sazreva u II polovini VI.

Osobine biljke: Stablo je slabe do srednje bujnosti. Pošto se razmožava izdancima, oblačinska višnja se ne kalemi, već se gaji na sopstvenom korenu. Ima “sper” (kompakt) habitus krune. Odlikuje se kratkim internodijama. Listovi su sitni i tamnozelene su boje. Pogodna je za gustu sadnju (razmak sadnje je manji nego kod drugih sorti i obično iznosi 4x3m). Relativno je otporna prema mrazevima i suši. Većina klonova je samooplodna. Vrlo rano prorodi (u drugoj godini po sadnji) i rađa radovno i obilno (u dobrim zasadima prinosi su 20-30t/ha). Grane su celom dužinom obrasle sa rodnim drvetom. Nije sklona ogoljavanju, pa se rezidba svodi na prorjeđivanje krune.

Plod: Plod je sitan do srednje krupan (2,5-3,5g), okruglastog oblika, tamnocrvene boje. Meso je srednje čvrsto, sočno, kiselog ukusa i prijatne arome. Sok je intenzivno crvene boje. Sadrži dosta suve materije (12-17%) i antocijana i pogodna je za razne vidove prerade.

Ocena: -Sitan plod. Koštica je relativno krupna, učestvuje u masi ploda sa 9-13%. - Formira veliki broj izdanaka. - Ima dosta plitak korenov sistem, tako da pri mehanizovanoj berbi može doći do izvaljivanja stabala. - Kod nekih klonova sok curi pri odvajanju plodova od peteljke. Oblačinska višnja je široko rasprostranjena i privredno veoma značajna za našu zemlju. Značajan dio proizvodnje se izvozi kao smrznuta, konzervirana ili koncentrovani sok. Pojedinih godina se javljaju problemi pri plasmanu usled hiperprodukcije i neorganizovanosti u otkupu i izvozu. „Treba posvetiti pažnju klonskoj selekciji oblačinske višnje u cilju izdvajanja klonova sa boljim biološko - privrednim osobinama, posebno sa krupnijim plodom i što ujednačenijim vremenom zrenja. Takođe treba posvetiti više pažnje proizvodnji sadnog materijala. Dosadašnji način umnožavanja - pomoću izdanaka iz rodnih zasada nije dobar zbog opasnosti od širenja sejanaca sa lošijim osobinama. Oblačinska višnja ponekad se koristi i kao slabo bujna vegetativna podloga za trešnju i višnju. Međutim, rezultati uglavnom nisu zadovoljavajući zbog slabijeg ukorijenjavanja i obilnog formiranja izdanaka. Bolje rezultate daje kao posrednik između podloge i plemke jer utiče na smanjenje bujnosti i povećanje rodnosti.

Poreklo: Potiče iz Njemačke. Nastala je kao spontani sijanac sorte krupna lotova. U proizvodnji je od 1961. godine.

Sazreva: Sazreva početkom III dekade VI.

Osobine biljke: Stablo je srednje bujno. Relativno je otporna prema zimskim i poznim proljećnim mrazevima. Umjereno je osjetljiva prema moniliji. Samooplodna je. Rano prorodi i rađa redovno i obilno (prinosi su preko 15 t/ha).

Plod: Plod je krupan (oko 5g), okruglasto srcastog oblika, tamnocrvene boje. Peteljka je tanka i srednje duga i lako se odvaja od ploda pri trešenju. Meso je srednje čvrsto, sočno, kiselog, pomalo trpkog ukusa, prijatne arome. Sok je rubin crvene boje i ne curi pri odvajanju ploda od peteljke. Plodovi su pogodni za zamrzavanje i razne vidove prerade.

Ocena: Cvjetne pupoljke formira pretežno na jednogodišnjim mješovitim rodnim grančicama, a u manjoj mjeri na majskim buketićima. Usljed toga ima izraženu sklonost ka ogoljavanju grana, tako da zahteva redovnu rezidbu. Vrlo rodna sorta, pogodna za mehanizovanu berbu i preradu. Spada u vodeće sorte.

Poreklo: Potiče iz Njemačke. Smatra se da je nastala kao spontani sijanac krupne lotove. Sazreva: Sazreva krajem VI. Osobine biljke: Stablo je srednje bujno do bujno. Relativno je otporna prema mrazevima i suši. Samooplodna je, ali zbog kolebanja u stepenu samooplodnje pojedinih godina, bolje rađa ako se obezbijede oprašivači. Vrlo je rodna sorta. Plod: Plod je krupan (5-5,5g), okruglastog oblika, tamnocrvene boje. Peteljka je srednje duga i lako se odvaja od ploda pri trešenju. Meso je srednje čvrsto, sočno, kiselog, malo trpkog ukusa, izražene arome. Sok je rubin crvene boje. Veoma je pogodna za razne vidove industrijske prerade, posebno za sokove. Ocena: Cvetne pupoljke uglavnom formira pri osnovi mješovitih rodnih grančica, a vrlo malo na majskim buketićima. Ima veoma izraženu sklonost ka ogoljavanju grana.

Poreklo: Potiče iz Danske. Dobijena je iz semena hibrida višnje osthajmske i trešnje tržišne rane.

Sazreva: Sazreva početkom VII.

Osobine biljke: Stablo je slabo bujno. Relativno je otporna prema mrazu, a umjereno osjetljiva prema moniliji. Cvjetne pupoljke formira na mješovitim rodnim grančicama i to čitavom njihovom dužinom, kao i na majskim buketićima, tako da je manje sklona ogoljavanju grana. Samooplodna je, ali bolje rađa ako se obezbijede oprašivači. Rano prorodi i rađa redovno i obilno.

Plod: Plod je srednje krupan do krupan (oko 4,5g), okruglastog oblika, tamnocrvene boje. Peteljka je duga i srednje lako se odvaja od ploda (plodovi se mogu brati trešenjem u punoj zrelosti). Meso je srednje čvrsto,sočno, kiselkasto slatkog ukusa, prijatne arome. Sok je tamnocrvene boje. Pogodna je za zamrzavanje i razne vidove industrijske prerade, a može se koristiti i za stonu potrošnju.

Ocena: Za postizanje visokih prinosa zahteva veće količine azotnih đubriva.

Poreklo: Stvorena je u SAD ukrštanjem sorte montmorensi sa sijancem ruskog porijekla. U proizvodnji je od 1952. godine.

Sazreva: Sazreva u I dekadi VII.

Osobine biljke: Stablo je srednje bujno. Samooplodna je i vrlo rodna sorta. Plod: Plod je krupan (oko 5g), okruglasto srcastog oblika, svijetlocrvene boje. Meso je žućkaste boje, meko, sočno, slatko nakiselog ukusa i prijatne arome. Sok je bezbojan ili blijedo ružičaste boje. Pogodna je za industrijsku preradu (kompot, slatko, pite, kolači).

Ocena: Slabija manipulativnost plodova (meko meso, curenje soka pri berbi). Na sortnoj listi je u grupi perspektivnih sorti. Postoji i mađarska sorta rani meteor.

Poreklo: Domaća sorta, stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku, ukrštanjem sorti kereška x hajmanova konzervna. Priznata je za novu sortu 1984. godine.

Sazreva: Sazreva krajem I dekade VII.

Osobine biljke: Stablo je slabo do srednje bujno. Formira okruglastu i razgranatu krunu sa povijenim granama. Pogodna je za gušću sadnju (4x3m). Relativno je otporna prema mrazu i suši. Samooplodna je. Vrlo rano prorodi (u drugoj godini po sadnji) i rađa redovno i obilno. Spada među najrodnije sorte višnje (prinosi mogu biti i preko 30t/ha).

Plod: Plod je vrlo krupan (6-6,5g), okruglastog oblika, tamnocrvene boje. Peteljka je srednje duga i srednje lako se odvaja od ploda pri trešenju. Meso je srednje čvrsto, sočno, kiselo i aromatično. Sok je rubin crvene boje. Plodovi su pogodni za razne vidove prerade.

Ocena: Ima izraženu sklonost ka ogoljavanju grana, pa zahteva redovnu rezidbu. Manje je pogodna za mehanizovanu berbu. Spada u vodeće sorte. Licencno je zaštićena.