Zasadi voćnjaka na okućnici (5 do 20 ari) pružaju mogućnost članovima domaćinstva za odmor i rekreaciju i obezbeđuju voće za ishranu domaćinstva tokom godine. Voće može da posluži i kao sirovina za pekmez, dzem, marmeladu, slatko, kompot, sok, sušenje, zamrzavanje i rakiju.
Vreme sadnje
Sadnja voćaka obavlja se u periodu mirovanja. U našim ekološkim uslovima sadnja voćaka se obavlja u tou jeseni ili rano u proleće. Ukoliko je zima blaga i temperature ne padaju ispod 0°C i ovaj period se može koristiti za sadnju. Jesenja sadnja voćaka ima prednost u odnosu na prolećnu. Voćka zasađena u jesen se blagovremeno primi za vegetaciju što joj omogućava dobro rastenje u prvoj godini posle sadnje, a to je vrlo značajno za budući razvoj stabla. Voćka posađena u proleće, posebno ako se sa sadnjom zakasni, slabije se razvija u prvoj godini. Ona je osetljiva na sušu, a zaostaje u rastu, u prvoj godini, imaće negativne posledice na dalji razvoj stabla. U blažim klimatima sadnja se može obavljati u toku dužeg vremenskog perioda, dobrim delom u toku zime, što je značajno kada se podiže voćnjak na velikim površinama, gde je potrebno angažovati dosta radne snege. U kontinentalnim uslovima potrebno je sa sadnjom početi u jesen i koristiti zimske periode kada temperatorni uslovi to dozvoljavaju, kako bi se sa sadnjom moglo završiti što ranije u proleće.
Priprema sadnica za sadnju
Jedan od uslova za uspešnu proizvodnju voća je kvalitetan sadni materijal. Ukoliko taj uslovnije ispunjen, posledice mogu biti dugoročne i takve prirode da dovedu u pitanje rentabilnost proizvodnje. Pod kvalitetom sadnog materijala podrazumeva se sledeće: da sorta i podloga odgovara naruđbini; da nadzemni sistem i koren sadnice zadovoljavaju zakonom predviđene standarde za pojedine vrste i kategorije sadnog materijala; da nema fizičkih oštećenja; da u postupku manipulacije i transporta nije došlo do izmrzavanja i isušivanja korena, što je česta pojava u praksi. Proizvodnja sadnog materijala je vrlo odgovoran posao jer se propusti i greške napravljene u rasadniku mogu višestruko negativno odraziti na rastenje, razvitak i plodonošenje stabla u voćnjaku. Zbog toga sadni materijal treba nabavljati samo od renomiranog proizvođača, koji ima višegodišnju uspešnu proizvodnju. U zdravstvenom pogledu najveću sigurnost pruža bezvirusni sadni materijal, pa se traba orjentisati na nabavku ovakvog materijala. Nabavljeni sadni materijal mora imati uverenje o kvalitetu i zdravstvenom stanju, izdato od nadležne institucije. Pored toga ako se radi o nabavci veće količine sadnog materijala preporučljivo je da se u toku vegetacije napravi uvid u stanje rastila i matičnjaka rasadnika od koga se nabavlja sadni materijal.
Izbor i nabavka sadnice
Preuzete i transportovane sadnice moraju se sačuvati do momenta sadnje. Često se nepažljivim radom od preuzimanja do sadnje upropasti višegodišnji trud rasadničara, ako se u postupku stvore uslovi za oštećenje korena od glodara, isušivanja, izmrzavanja i sl. Bez obzira na vremenski period od preuzimanja do sadnje, sadnice se moraju odmah utrapiti, kao da će ostati u trapu duži vremenski period. Prilikom trapljenja treba odvojeno i vidno obeležiti sorte, pa ako se jedna sorta uzgaja na više podloga onda odvojiti i podloge. Radi veće sigurnosti potrebno je napraviti plan trapa. Sadnice u trapu treba pokriti zemljom do spojnog mesta. Ako je preuzimanje izvršeno u jesen i postoji mogućnost da će sadnice ostati u trapu tokom cele zime, onda humka treba da bude veća i da prekrije sadnice iznad spojnog mesta da nebi došlo do izmrzavanja korena. Ukoliko je koren sadnica, zbog dugog i nepovoljnog transporta, dosta isušen preporučljivo je da se sadnice osveže potapanjem korena u vodu u trajanju od 10 do 12h, a u slčaju jače dehidratacije može i duže.
Iz trapa treba vaditi i pripremati za sadnju onu količinu sadnica koja se može posaditi u naredna 2-3h. Neposredna priprema sadnice sastoji se u skraćivanju mehanički oštećenih i izmrzlih korenova; rez treba izvesti oštrim voćarskim makazama do zdravog tkiva. Zdrave žile se skraćuju na 20-25 cm da bi se osvežili preseci. Pripremljene sadnice treba držati u vodi ili kaši napravljenoj od jednog dela goveđe balege, dva dela ilovače i jednog dela vode. U toku rada ne sme se koren držati izložen suncu ili vetru.
Razmeravanje i obeležavanje sadnih mesta
Razmeravanje i obeležavanje sadnih mesta obavlja se na površini koja je predviđena za budući zasad, pošto se zemljište prethodno izravna i sprovede parcelacija. Mesta za sađenje u redovima obeležavaju se kočićima-markerima, koji su dugi 50-60 cm. Razmak između sadnica treba da bude dovoljan da obezbedi normalno funkcionisanje svih zivotnih procesa u biljci i da omogući nesmetan prolaz mehanizacije. Razmak zavisi od više faktora: bujnosti vrste i sorte, bujnosti podloge, uzgojnog oblika, načina održavanja voćnjaka...
Kopanje rupa za sadnju
Veličina rupe za sadnju voćaka zavisi od kvaliteta i prethodne pripreme zemljišta za sadnju. Na dobro pripremljenim zemljištima rupe za sadnju mogu biti manjih dimenzija. Dovoljne su rupe širina 40-50 cm, i dubine 30-40 cm. Kod gustih zasada mogu se koristiti svrdla manjih dimenzija ili se sadnja vrši u otvorene brazde. Na slabo pripremljenim zemljištima, i ako se voćnjak podiže na ledini, potrebne su rupe većih dimenzija, sirine 1,2 – 1,5 m i dubine 0,5 – 0,6 m.
Na većim površinama rupe sa sadnu se kopaju traktorskim svrdlom, a ređe ručno. Rupe većih dimenzija, potrebne sa sadnju na slabo pripremljenom zemljištu i ledini, moraju se kopati ručno. Pri kopanju ovih rupa potrebno je odvojiti slojeve zemljišta. Prvi sloj dubine ašova (do 35 cm) stavlja se na jednu stranu, a drugi (od 30 do 70 cm) na drugu. Sloj dubine trećeg ašova se ne vadi iz rupe, dovoljno je da se zemljište na toj dubini dobro prorahli ašovom.
Rupe za sadnju poželjno je kopati ranije u jesen, bez obzira na to da li se planira prolećna ili jesenja sadnja. Ako se planira prolećna sadnja voćaka, niske temperature u toku zimskog perioda će uticati na rastresitost glinovitog sloja, karakterističnog za teže tipove zemljišta. Na produktivnim, dobro pripremljenim zemljištima rupe se mogu kopati neposredno pred sadnju. Na lakom peskovitom zemljištu rupe se mogu kopati neposredno pred sadnju.
Tehnika sadnje
Postupak pri sadnji voćaka vrlo je značajan za budući razvoj voćke. Posebno treba obratiti pažnju na: dubinu sadnje, količinu i način dodavanja humusa i mineralni đubriva i uspostavljanje dobrog kontakta korena sadnice sa zemljom u rupi.
Dubinu sadnje određuje korenov vrat sadnice. Korenov vrat sadnice mora biti u visini površine zemlje. Da bi se to postiglo, pri sadnji treba koristiti sadnu dasku. Korenov vrat sadnice se postavlja u visini centralnog isečka na sadnoj dasci. Za određivanje dubine sadnje može poslužiti letva ili drška ašova ako se postave preko sadne rupe.
Duboka sadnja negativno utiče na rastenje stabla. Korenov sistem ovih stabala ima povratan rast, od dubljih ka plićim slojevima zemljišta, što dovodi do usporenog razvoja nadzemnog sistema. Ova stabla kasnije počinju da plodonose. To je česta pojava kod voćaka posađenih na površinama pod nagibom.
Pri sadnji se obavezno daje određena količina organsih i mineralnih đubriva. Ova đubriva data u rupe u toku sadnje pozitivno utiču na razvoj mladih stabala. Davanje đubriva u rupe preporučuje se bez obzira na količinu đubriva datu u toku pripreme. Kao orjentacija može poslužiti i podatak da za jednu rupu treba obezbediti 10 kg zgorelog stajnjaka ili 3-5 litara humusa ili glistenjaka; 150-200 g složenog mineralnog đubriva sa većim sadržajem fosfora i kalijuma.
Potrebno je predviđene količine organskog i mineralnog đubriva dobro izmešati sa zemljom rahlog površinskog sloja i sa njom popuniti 2/3 rupe. Ostatak rupe se popuni slojem čiste zemlje. Na ovako napravljenu humku postavlja se koren sadnice, koji se prekriva ostatkom čistog zemljišta, a zatim se laganim potresanjem sadnice i pritiskom noge uspostavlja dobar kontakt korena sadnice sa zemljom. Poželjno je da se sadnica dobro zalije vodom, posebno ako se sadnja obavlja u proleće.
